2018-10-28 Galatima 5, 1-6 22. Ne po Danu Svetog Troistva / Dan Reformacije

Galatima 5, 1-6 22.n.Tr. / Dan Reformacije                  

 

Veliki raspust, konačno nema škole! Deca mogu da se naspavaju. Na početku uživaju u raspustu. No, jednog dana majku iznadi pitanje: „Mama moramo li i danas da se igramo ono što mi želimo…?” – Smejemo se tome, možda i zato što nam je to poznato: sloboda može da postane i prazan prostor, teret, jer osećaš: ako sam nešto ne preduzmem, ništa se neće ni dogoditi. Deci postaje dosadno. Odraslima postane možda neprijatno, čak zastrašujuće postaje to izobilje slobodnog prostora. Čini mi se da sam i u Nemčkoj neko vreme posle oslobađajuće promene 1989 to osetio i čuo: prvo klicanje i euforija, zagrljaj istoka i zapada. Kasnije nezadovoljstvo i povik: „Državo moja, zar zaista sami moramo da budemo odgovorni za svoje uspehe ili neuspehe, za životne planove i prevencije? Ranije u socijalizmu jeste bilo sirmašnije, ali nekako sigurnije.“

U svom oštrom pismu hiršćanima u anatolijskoj keltskoj zemlji (Mala Azija), takozvanim Galatima, Pavlu nije stalo do politike i socijalnih prilika, već do samog jezgra hrišćanstva, do onog što je suštinski novo, što se događa kod čoveka ako se veže za Isusa Hrista i ni za šta drugo. Onda on postaje slobodan. – Upravo zastrašujuće slobodan, kako su se osećali ljudi koje je Pavle na svom putu kroz današnju srednju Tursku uspeo da pridobije za hrišćanstvo. Očigledno da su im drugi rekli: ej, pa postoje neka uigrani rituali i religija koji vam pružaju više sigurnosti. Na primer jevrejski običaj obrezanja muškaraca, kojim se postaj član jevrejske zajednice. A neki Galati-Kelti su možda mislili: bolje da se osiguramo. Zašto ne bi mogli istovremeno da budemo i Jevreji I hrišćani? I Rimljani prinose žrtve istovremeno i Jupiteru i Veneri. –

Posle viševekovne hrišćanske netrpeljivosti prema judaizmu, mi moramo na ovom mestu biti oprezni: ne smemo pogrešno da razumemo Pavlove teološke granice, tako što ćemo onda loše govoriti o judaizmu, već moramo da se skoncentrišemo na suštinu Pavlove poruke, koja glasi: Kada postaneš hiršćanin, strogo gledano, ti nisi pristao nekoj religiji, već sasvim posebnom odnosu svog srca. Religija ti obećava: ako sve činiš ispravno, držiš se naših rituala, duhovnih vežbi i moralnih normi, onda ti se ništa ne može desiti. Onda će te bog nagraditi rajem, nebesima, nirvanom, ulaskom u carstvo spasenja. Po Pavlu, hrišćanstvo ti ne obećava „metafizičko putovanje“ do Boga. Već ono kaže: Bog se uputio ka tebi kroz svog Sina Isusa Hrista. Sasvim ti je blizu, bliže nego li i tvoje sopstveno srce. Jer, on te voli iz dubine i okružuje te ljuvablju sa svih strana. Hoćeš li dati neki odgovor na ovu božansku ljubav? A da dozvoliš da ti se ta ljubav dopadne i da joj uzvratiš, i da zbog toga u buduće živiš samo da ugodiš Bogu, a ne svemu onome što ljudi govore ili propisuju ili ti savetuje sopstveni instikt koristi? Hoćeš li da preuzmeš odogovornost pred Bogom i ljudima čak i pod pretnjom opasnosti da pogrešiš ako moraš da olučuješ bez detaljnih propisa? Već samo zato što veruješ: Ako me Bog voli, prima me u svoj zagrljaj uprkos mojim promašajima. Sada i za svu večnost. Ili ti je potrebna sigurnost, da ti se da precizno uputstvo, kako da postupaš ispravno, da ti ne bi bile zastrašujuće daljine i slobode tvog života?

„Strah od slobode“ – u svojoj knjizi, psiholog i sociolog Erih From, koji je od nacista pobegao za Ameriku, piše zašto se ljudi više uzdaju u nasilje umesto da tenzije kako u životu tako i u društvu rešavaju kontaktima, objašnjavanjem i dobrim kompromisima. Danas autoritativni proroci i politički desno orijentisane partije, odnsno samostalni vladari od Arapskih zemalja do Amerike i od Varšave do Rima, proslavljaju buđenje. Iz straha od slobode, odnosno nedostatka volje da u svojoj zemlji dozvole da drugi ljudi imaju različite poglede, slede drugu kulturu i religiju i na taj način preuzmu odgovornost za zajednički život svih. Takođe i odgovornost za održanje Evrope.

Hristos nas je oslobodio da budemo slobodni, Pavle se ne umara da podseća. I dodaje: nećete mi se vratiti pod jaram ropstva! Politički gledano, ali i religiozno. Hristos te je oslobodio „od zakona greha i smrti“ (Rimljanima 8,2). Od sada važi samo još jedno: jasan, otovoren odnos sa Isusom Hristom. Njemu je prilično “sve jedno”, da li ti telesno ili u prenetom značenju pripadaš obrezanima ili neobrezanima. Glavno je da ti sam sebi bilo iz straha ili sopstvene gluposti ne obrežeš svoju slobodu, kao što se to današnjem čovečanstvu događa, tako što nas navodni rast slobode digitalne komunikacije i daljinskog upravljanja zapravo upliće u novi vid zarobljeništva: sve nas samo detaljnije špijuniraju i kontrolišu velike web-firme.

Ovo neizbežno uplitanje, da sve više hoćeš od života i životnih mogućnosti, upravo se kroz to sve više uplićeš u ropstvo, u nove strahove i opasnosti. Biblija to naziva grehom. A protiv greha kao ljudski stvarane propasti ne pomaže ni opiranje ni ulepšavanje rečima ili religiozna obećanja “od nove godine…”. Ljudi ostaju zarobljenici sopstvenih dela i htenja. „Potpuno smo propali“, kaže Pavle. Ali Hristos nas pogleda, našim srcima pruža ruku i kaže: Dođi, prepusti mi se. Ne opiri se više. Probaj, da me neprekidno gledaš – i da kroz to pogledaš svog bližnjeg. Da prepoznaš njegovo traganje, da sa njim patiš. Da utoliš njegovu glad, tako što ćeš podeliti ono što ti je dato. Pogledaj me, kaže Hristos, sve dok ne počne da se preliva i tvoja vera se ne ostvari u ljubavi.

Amin.

 

Ministar Hans-Frieder Rabus