2018-05-20 Konfirmation

Konfirmacija                      Pedesetnica                                      20. maj 2018.

„Kako stići do života?“ – niste me to direktno pitali, ali na nekim časovima sa konfirmantima, primetion sam da ovi mladi ljudi cupkaju od nestrpljenja. Dušom i telom biste se obrušili u život, ne bi li otkrili ko ste, šta umete, ko vas voli, šta je to što daje sigurnost. – Kada ste birali određene biblijske stihove kao reč-vodilju povodom konfirmacije, osetili ste da to baš i nije jednostavno. Ipak, našli ste reči, koje će imati silu i za pedeset godina, kada budete proslavljali zlatnu konfirmaciju.

 

Aljoša:                 Blagosloviću te, ime ću ti učiniti velikim,

a ti sam bićeš blagoslov.  (Postanje 12, 2)

 

Avram je prvi ovo čuo od Boga. A to je tada za njega značilo:  Pokret, pakuj se i polazi! – Kuda? – To ću ti već pokazati, samo ti kreni.  – Iako ne znam gde je cilj? – Da, takav je život -odgovara Bog njemu, a i tebi Aljoša - za život se karta sa putokazima ne daje unapred, ali imaš moj blagoslov. Blagoslov znači: Bog je sa tobom. Svaki dan iznova. Bog daruje da sve bude dobro, iako ćeš možda morati da prolaziš kroz ne tako dobra iskustva. A ono što Bog daruje, je kao kvasac u testu: tu odmah nešto počinje da se kreće. Kao seme posejano u tebi, iz koga raste nešto novo, što samo kroz tebe može da uđe u ovaj svet. Zato Bog kao sledeće kaže: time što te balgosliljam, ti postaješ blagoslov za druge. Predivna perspektiva: Bog hoće da te upotrebi, da bi se njegov blagoslov širio kroz svet.

Avram je mogao i da kaže: neću da idem, plašim se. Za taj osećaj, da je u životu često potrebna hrabrost, Emilija je izabrala pravu reč:

 

Emilija:                Jer Bog nam nije dao duha plašljivosti, nego sile,

ljubavi i razboritosti.      (2. Timoteju 1, 7)

 

Kada sam ja bio vaših godina, čas fizičkog vaspitanja je više ličio na vojnu vežbu. Moji drugovi iz odeljenja su me stalno ismevali jer sam na plivanju delovao kao olovna klada koje se praćaka. Kada smo vežbali skokove, užasno sam se plašio visine. Nastavnik je dovikivao: “Skači, kukavice!” – A Bog se sasvim drugačije ponaša kada se plašimo. On ne viče da se saberemo. Već kaže: dođi, daću ti nešto. Za tvoj put ću ti darovati hranu za dušu: daću ti nov duh. Neću dopustiti da se sam praćakaš u životu, kaže Bog tebi Emilija. Kad god ti zatreba hrabrost ili kada moraš da obuzdaš svoj bes i razborito reaguješ, neka ti bude jasno: Bog ti pruža zagrljaj pun ljubavi. Kraj njega si zaštićena. A ko je zaštićen ima više smelosti i može više da izdrži, jer oseća: Bog je tu, zajedno sa mnom. Kao što vi kasnije, kada vas ruke sveštenika blagoslove, treba da osetite: Bog jeste i ostaje tu, u mom životu. On mi poklanja snagu, razboritost i mnogo više od toga.

Koliko ste selfija do sada napravili? Pri tom se osmehujete i pravite različite poze, jer hoćete da ispadnete dobro kada budete to postovali drugovima ili porodici. Stih za sećanje koji je Karl izabrao, pokazuje: da ono što prikazujemo selfijem, nipošto nije sve o nama. 

Karl:                      Čvek gleda spoljašnjost; a Gospod gleda u srce.                                                         (1. Samuilo 16, 7)

To je Bog rekao proroku Samuilu kada je za kralja hteo da pomaže najvećeg Jesejevog sina – pravu ljudinu. No ispalo je da je izabran najmlađi, David. On je još bio tako mali, da nije bio u stanju ni gvozdeni oklop u borbi protiv diva Golijata da nosi. Upravo je on bio od Boga izabran za kralja. Jer on nije govorio: ja sam najveći, slepo me sledite i opet ću vas učiniti “velikim”… Postao je političar, koji je imao hrabrosti da se moli Bogu dok je na dužnosti. Psalam o dobrom pastiru i mnogi drugi, pripisuju se Davidu. No, postao je i čovek koji je bio u stanju da prizna svoje greške, jer je sebe posmatrao iskreno i samokritično.  – Ovo je biblijska reč za ljude koji su nosioci odgovornosti i moraju da se nose sa vlašću. Ne dozvoliti da nas zaslepi ono što se vidi na prvi pogled. Već ostati uporan, ispitivati, biti kritičan i samokritičan: a sve to ne samo razumom, nego srcem: Bog gleda naše srce. Kristalno jasno vidi o čemu se radi -  a istovremeno je pun ljubavi i milosrđa.

“Gde je bio taj Bog pun ljubavi, kada su umirali ljudi koje sam voleo?” “Gde je on kad ima toliko ratova i patnje?“, u nekim prilikama ste to pitali. Zato što osećate: Tama, zlo imaju moć. Liza je pronašla dobru reč vodilju:

 

Liza:                      Nemoj da te zlo pobedi,               

nego ti pobedi zlo dobrim.           (Rimljanima 12, 21) 

 

Vi odrastate u vremenu kada se zle misli i reči sve više, bez ikakve zadrške, šire kroz takozvane društvene mreže, koje ljude često čine asocijalnim, ispunjavaju ih mržnjom i egoizmom. Možda ste već doživeli koliko je teško protivrečiti kada se svi u odeljenju ustreme na nekoga: na druga ili možda i na učitelja. Pavle u poslanici Rimljanima kaže: pošto si kršten, Bog te osnažio, uz konfirmacijom dobijaš zaštitnu vakcinu. Zle reči, ružno raspoloženje, loše ideje ne smeju da te zaraze i da „zatruju“ tvoju dušu. Bog ti obećava: drži se mene, drži se dobrog, tako ćeš širiti mir u svađi i pomoćićeš da ljudi otkriju: Da, sa Bogom se zaista ide u život!

Amin. 

 

Ministar Hans-Frieder Rabus