2018-01-18 Septuagesimä

Jeremija 9, 22-23                                                            28.01.2018.

 

“Ko ja za vas super tip ili žena kojoj zavidite?”, pitao sam vas, konfirmande. Kratko smo razgovarali o tome na koji način nastupaju ti “super“ ljudi, šta rade, šta poseduju. Smejali smo se, podsmevali: jer osećate koliko su prazni pojedini ljudi koji se pretvaraju da su toliko veliki i razbacuju se novcem. Iz toga je proizašao zajedniči rad: (pogledajte naš kolaž) –

Prorok Jeremija baca poseban pogled na ljude kojima se divimo kao super tipovima ili im zavidimo. U ime Božije on kaže:

Ovako kaže Gospod: “Ko je mudar, neka se ne hvali svojom mudrošću, ni jaki  svojom snagom, ni bogati svojim bogatstvom. Nego, onaj ko se hvali, neka se hvali time da razume i zna mene – da sam ja Gospod, koji pokazuje ljubav, pravdu i pravednost na zemlji. Jer one su mi mile”, govori Gospod. (Jeremija 9, 23-24)

“Ej, šta je sa tobom?!“, možda se pitate. „To je potpuno sumanuto, poražavajuće!” Prorok tri puta kaže “ne”. Sme li se uopšte biti ponosan na nešto što umemo ili imamo? Svi mi težimo tome da nemamo više briga, da možemo sve sebi da priuštimo, a da ne moramo svaki cent ili dinar sa svih strana da okrećemo. A naravno, da želimo i da nešto doživimo, da se predamo nekoj žurci, koja život znači.

Ali ako pogledam šta prorok, posle trostrukog “ne” kaže, primećujem: Nije Bogu ovde stalo do zabranjivanja, već do razlikovanja. Da naučimo da razlikujemo: Šta je to što zaista vodi ka ispunjenom životu za sve i to za stalno? A šta je to što je usmereno više ka kratkoročnom uspehu i užitku? – Naučiti da pravimo razliku je jedna od najtežih lekcija u životu. Razlikovati: šta je to što me mami i igra se mojim potrebama? Šta toliko silno utiče na mene, da moram da pripazim da ne postanem zavistan od toga? Roditelji znaju: ped regalom sa slatkišima ispred kase i najslađe dtetence može da se pretvori u vrišteću napast, ako pod hitno ne dobije čokoladicu koja tako izazovno stoji u regalu. Ali, popustiti svaki put, na duže staze bi značilo ugorziti zdrave zube i zdrav rast kod deteta i to samo zato što nismo mogli da kažemo „ne“.  

gefährden. Nur weil man da halt nicht „Nein!“ sagen konnte.

Bog ovde posmatra tri iskonske potrebe čoveka i pomaže nam da pravimo razliku, da se ne bi okliznuli i na duže staze naudili i sebi i drugima. Naime, naša potreba za sigurnošću, potreba za priznanjem od ljudi, kompetentnost, učinak i potreba za napredkom u životu. To svakako nisu jeftine želje. Niko ne može dobro da se razvija, ako kao dete nije doživeo najmanju meru sigurnosti i pozdane pažnje, zaštitnički dom. Ali nije ni dobro kada deci iz želje da ih zaštitimo, suviše toga zabranjujemo ili im uskraćujemo. Kroz borbu, sprotska takmičenja, avanture deca uče: ko je jači? Ili u borbi za mesto u društvu: ko je najomiljeniji? Čija reč se poštuje u grupi? O takvi pitanjima razvoja, mi sa Bogom uopšte ne moramo da diskutujemo. On nas ne bi ni stvorio, kada iz sveg srca ne bi pristajao na to da da rastemo, jačamo i da se razvijamo u prave super tipove, njemu na radost. Proročka reč je usmerena i u Jeremijino vreme na ceo narod. Bog pita, zabrinuto i kritički: jeste li svesni šta se sa vama dešava kada osnovne ljudske potrebe tako tovite ne uzimajući u obzir gubitke? Kada se na primer potreba za sigurnošću ode toliko daleko da postane opsesija kotrolom? Kada se iz potrebe za priznanjem/prihvatanjem stvori kopmleks veličine? Kada potreba za napredovanjem u uslovima života iskoči iz koloseka i pretvori se u  pohlepu.

Čime se Bog suprotstavlja? On pita: na šta to vi, ljudi, možete s pravom biti ponosni? I sam odgovara: Ako ste murdi imene poznajete – onda ste zaista super tipovi. Čak iako ne možete da se hvališete svojom moći ili novcem ili lepotom. Drugim rečima: Ko ne računa na Boga, dugoročno gledano ludo postupa, ma koliko pametan bio. Ko sebe drži za najvećeg, bilo kao pojedinac ili kao narod, on će lupiti glavom o zid: pojedinci postaju tirani, koji sve plaše, psuju, a kada sumnjaju prete atomskim bombama. Narodi započinju ratove, iz svog okruženja progone manjine ili ljude drugih religija – i završavaju u nevolji i patnji za sve. “Sami sebi pucaju u stomak”, kaže se za njih. Koliko glupi mogu biti ljudi…

Ne, treba da budete pametni, tako što ćete prepoznati i priznati ukupnu stvarnost. Da ono što je oko nas i u nama i kao najdublja tajna pre svega predstavlja Boga na delu. Što nije dokazivo poput prirodnih zakona. Ne može se snimiti kao film, kao što se snimaju hip-hop izvođači, pa im se divimo. A ipak, na delu je Bog. Glup je onaj koji to negira i ne računa na njega. Pametan, onaj ko je na pravi način u vezi sa Bogom – Biblija to naziva: ko voli Boga.

Kada stvarno volim neku osobu, osećam šta joj pričinjava radost. Onda za rođendan mogu da joj poklonim nešto što predstavlja iznenađenje ali ipak tačno odgovara toj osobi. Ako volim Boga, osećam šta je to što mu pričinjava radost. Jeremija to ovako kaže: Ko je mudar i poznaje Boga, dakle voli ga, on zna: Boga raduje milosrđe, pravda i pravednost na zemlji. “To mi je milo”,  kaže Bog.

Ovim ključnim rečima Bog želi da vaspita naše osnovne potrebe, tako što podseća: uvek će biti ljudi i naroda pored tebe koji takođe žele da žive. Postoji i previše dobra i to onda dovodi do toga da se stvari izokrenu, kao na primer klima  - od toliko dobrog, udobnog života. Milosrđe: time se Bog opominje potrebe za sigurnošću. Najsigurniji si, mislimo, ako sam upravljaš svojim životom. Kada sve držiš pod kontrolom, tehnikom, predviđanjima, sprovođenjem svojih interesa. – Ne, mislii živi u pogledu na druge ljude, kaže Bog. Imaj u vidu i njegove potrebe i brige, da vam oboma bude dobro. To je milosrđe. A kada uspostavljaš red, upotrebljavaš moć, stičeš novac, onda to moraš da činiš sa merom, a ne razuzdano. Tu dolazimo do ključnih reči “pravda i pravednost”, koje Bogu pričinjavaju radost. Iz toga se tokom vekova razvila i naša pravna država, koju bi neki najradije ukinuli, jer svoje potrebe za sigurnošću i strahove previse tove pa igraju na kartu jačeg. – Molim vas, pazite na sebe, dragi moji ljudi, kaže Bog: nemojte da prokockate život u miru i slobodi. Budite mudri, učite od moje Božanske mudrosti i ljubavi, koja želi da vam se raduje.

Amin.

 

Ministar Hans-Frieder Rabus