2017-11-19

Luka 16, 1-8                       vorl. So. im Kirchenjahr               19.11.2017

Pre dve godine sam čuo biblijsko proučavanje na ovaj tekst. Na Dan crkve u Štutgartu, ministar finansija se posvetio ovom teškom tekstu. Svi sušaoci u sali su bili napeti: Kako li će se naš stručnjak najvišeg ranga odnositi prema ovoj Isusovoj provokaciji? Na samom početku je priznao da mnogo toga ovde ne razume, iako je čitao mišljenja mnogih teologa. Kada je pri tom glasno uzdahnuo i pri pomenu originalnog jezika Novog zaveta: “Trebalo bi znati grčki…” –šest - osam stotina ljudi se nasmeja kao jedan. Svako je znao: teško njemu tamo na podijumu koji se ovih dana mukotrpno bori da se u najjužnijoj zemlji na Balkanskom poluostrvu zaduživanje – a onda opraštanje dugova koje zahtevaju – ne pretvori u beskrajnu metodu za lukave političare, koji se služe trikovima sve dok drugi ne nasednu, a usput svoje džepove pune lako zarađenim novcem.

U Isusovo vreme političari nisu bili nimalo nalik “švapskoj domaćici” koja štedljivo i sa punom odogovornošću upravlja kućnim budžetom. Prevare, pomama za rasipništvom, korupcija, ucene su i u ono vreme spadale u dnevni red – počevši od rimskih okupatora koji su zahtevali neprimereno visoke poreze, pa sve do trgovaca na pijacama koji su pokušavali da prevare kupce. Tako rasprostranjeno i tako uobičajeno. Izgleda da se ni Isus koji priča ovu priču nije mnogo uzbuđivao oko toga. Kako on tako i njegovi slušaoci znaju, da se to stalno događa. Ljudi su jednostavno takvi. Ali ono što se ne događa uvek, već samo jednom u odlučujućem trenutku života svakog čoveka je jedan određeni trzaj. Bogati, prevareni čovek je svog prepredenog upravitelja protresao do same srži njegovog dotatašnjeg života. Jedna jedina rečica je izazvala taj zemljotres: „Položi račun!“ (2. stih) Po tome prepoznajemo: Isus priča ovu priču jer želi da kaže: Svi mi moramo jednog dana da položimo račun: Šta to dosad beše sa našim životom? Mogu li na kraju sam sebi da pogledam u oči, a da se ne postidim? Hoće li me mnogi poznati, a i nepoznati ljudi, opkoliti i govoriti: Povredio si me, bio si nepravedan prema meni, mene si prevario, meni si ljubav ostao dužan?! Osobe koje su bile klinički mrtve pa oživele, pričaju: u vidu munje, a ipak događaj po događaj mi je ceo moj život prošao pred očima, i dobre i loše stvari, a ništa više nisam mogao da promenim. „Bilans života“ – tako oni koji istražuju smrt ovo iskustvo zovu, a koje nas očigledno očekuje. Neke religije to nazivaju „sud“, među njima su i judaizam i hrišćanstvo. Isus ovde govori o sudu.

Hoće li upravitelj odmah biti zatvoren i predat beskrajnim paklenim mukama? Čuje li se sa Hristove sudijske stolice ono “Je l' vidiš!”, a uz to i uzdigunut kažiprst kao upozorenje? Dakle, hladna poruka: e, da si bio pristojniji i bogobojazniji! Da si se držao zakona i morala, onda bi bez problema prošao na sudu... Ne, ova Isusova priča nije za propoved o moralu! Ona cilja na nešto drugo. “Položi račun!” – upravitelj prepoznaje: računovodstvo će me koštati glave. Toliko me tereti da ovako više ne može dalje. „Više ne možeš da budeš upravitelj“, rekao je gospodar. A šta ću onda? Šta će biti sa mnom ako ovako više ne može?

Zatečeni upravitelj ne paniči. Niti se ubije, kao što imamo primere grešnika iz Biblije, kao recimo Juda. Ili kao što su to iz stida i bezizlaznosti situacije učinili neki naši savremenici koji su uhvaćeni u utaji poreza velikih razmera. Na temu „suda“ nema panike, već uravo tada, bistra glava. Naime, nastupa duhovni trzaj, buđenje na poseban način, nova vrsta pažnje na pitanje: šta da radim kad ovo više ne mogu? Šta ostaje, kad više ništa ne ostane, jer nestaje vremena ili novca ili se moj život i svet bliže kraju? Šta ostaje?

Odgovor: Ostaje nešto kao zahvalnost. Ostaje ljubav, pa makar kao u ovom primeru - proračunata ljubav. Ostaje međuljudski odnos, koji daje podršku i ostavlja trag. Da razjasnimo: što se duga tiče, ovde se ne radi o sitnicama. Dužnici po ondašnjim merilima vrednosti su sa višestrukom godišnjom zaradom u minusu. Takvom dobročinitelju, koji mi prepolovi dug, bih i ja bio zahvalan i ponudio mu utočište.

„I gospodar pohvali nepoštenog upravitelja, jer je snalažljivo postupio.“ (stih 8) Upravitelj čitav svoj život polaže na jednu kartu. Postupa odlučno, iz dubine svog bića. A ostaje korumpiran – Isus možda ovo namerno priča namigujući. Ne može se od cirkuskog medveda napraviti prima balerina, pa ni od finansijskog manipulatora svetac. Svako mora svoje da obavlja onako kao je sazdan, pa i svoj odnos sa Bogom. Isus to zna i prihvata sa osmehom. A i hvali decu ovog sveta kako su mudra kada se sve stavi na kocku. Kakvu energiju su u stanju da razviju, - čak „kriminalnu energiju“ u ovom primeru. A ako se dobro zagledam u Isusa, ne sedi on samo sa bogobojaznima i uzornima, već rado i sa kriminalcima i ličnostima koje moralno nisu besprekorne. Jer on želi da sve tipove ljudi okupi kraj Boga, tako što u njima budi odlučnost da stupe u to zajedništvo, koje nam daje utočište i stan čak i kada smo na samom kraju. Zato: iz sveg srca se odvaži u život i onda kad štošta pođe naopako! Pri duhovnom trzaju i porbuđenju radi se samo o jednom: budi čovek, i to sasvim. Bez iluzija, a pre svega bez iluzija o sebi. Rizikuj, da Bog, Gospod, sagleda tvoj životni bilans, već sad. A onda i jednog dana pri tvom poslednje uzdahu. – Želim da se držim toga, da će Isus na sudijskoj stolici reći: Sad i sam vidiš kako stoje stvari sa tobom. A šta me se tiče tvoja krivica? Ona sa mnom je umrla na krstu.  (Kološanima 2,14 „Oprostio nam je sve prestupe tako što je izbrisao obveznicu koja je svojim odredbama bila protiv nas i uklonio je prikovavši je na krst.“)

Pođi sa mnom – u dom ljubavi Božije!  

Amin.

 

Ministar Hans-Frieder Rabus