2017-11-05 Dan reformacije

Matej 6, 5-13  &  EG 344

 

Bogosluženje povodom Dana reformacije         

Voleo bih da sam slušao o čemu su pričali Luter i njegov frizer dog ga je brijao i šišao. Očigledno, nisu pričali o deci, crkvi i politici. Izgleda da je frizer bio zamišljen čovek. Naime, on je velikog reformatora pitao: Kako da izvedem to sa molitvom? Da uzmem brojanicu, da vrtim perlu po perlu, izgovaram Oče naš, kao što sam učio?! Nekako mi se čini, ne može to biti sve.  Pri tom ne osećam nikakav kontakt sa Bogom. Luter mu je odgovorio: Znaš šta, to ne mogu da ti objasnim sada na brzinu, inače nećeš biti skoncentrisan na svoj radi i možda mi iz  nehata presečeš grkljan, ali ću ti to napisati, dragi moj berberine Petre i sledeći put ću ti doneti. – I zaista: Luter je održao reč. Tako možemo reformatorovom frizeru da zahvalimo za „Jednostavno uputsvo za molitvu“.

 

Ovim „jednostavno“ Luter ne misli „glupo, prosto“, već kao što sama reč kaže: da se skoncentrišem samo na jednu stvar, a ne da istovremeno imam mnogo stvari u glavi koje mi remete pažnju. Jer „Multitasking“ (odjednom više stvari), ako mnogo toga istovremeno činiš ili misliš,  je najveća prepreka da osetiš Boga pri molitvi. Razgovor sa frizerom je bio 1535. godine. To pitanje Luteru nije dalo mira. Tako je skoro četiri godine kasnije u još sažetijem obliku izdao svoj spis u kome svom frizeru daje uputstvo kako da meditativno moli Oče naš. Od toga je načinio i stihove koji bi se kroz rimu i melodiju utisnuli duboko u duše ljudi. Posmatraćemo tu pesmu zajedno.

 

EG 344, 1             Već pri samom oslovljavanju, Luter nas navodi na razmišljanje.

 Oče“ -  da li je dozvoljeno da hrićani tako prisno oslovljavaju dalekog, nevidljivog Boga? Isus je dao primer. On je upravo tu molitvu učio svoje učenike. No, to nije neki bezopasni „hej-tatice-bog“. Već ovakvom oslovljavanju sledi: Ako se mi svi molimo ocu, onda smo jedni drugima braća i sestre. Jednako smo, jedna smo porodica, odgovorni jedni za druge. Ima neko ko to nije hteo da prihvati, nije hteo da bude „čuvar brata svoga“ – Kain... Ne, ne: ako Bogu kažeš „Oče“, onda njemu odgovoaraš, živiš u zajedništvu sa njim i sa svojom braćom i sestrama. A istovremeno oscećaš, ako si iskren u molitvi: često nisam u skladu sa tim što moje reči kažu. Stoga priprema u molitvi: Bože, pomozi da ja u sebi ovako podeljen/razoren čovek, pred tobom mogu da se saberem, koncentrišem. Da se moje srce moli, da, podari da se temelj mog srca otvori pred tobom. 

 

 EG 344, 2-4                       Božije ime, Božije carstvo, Božija volja: prve tri molbe iz molitve Oče naš, žele da nas istreniraju da prevaziđemo nesporazum da je molitva nešto u vidu liste želja koju predajemo Bogu. Bog zna šta nam je potrebno i pre nego što ga zamolimo, bio je jasan Isus. (Matej 6,8). Ali kako to primeniti kad me moje nevolje toliko muče i moje želje me ne ostavljaju na miru? Kako da postignem, da se na osnovu dubokog poverenja molim Bogu, mom nebeskom Ocu? – Pogledaj očima srca koliko je veliki, kako sveprisutan i kakva elementarna snaga je Bog, kaže Luterovo uputstvo za meditaciju. Počni uzdahom: „Eh, da, Gospode Bože, dragi Oče, sveti ime svoje kako u nama samima, tako i u celom svetu.“ Neka ti dođe do srži svesti, da se Jevreji ne usuđuju ni da izgovore to sveto Ime Božije JHWH, kao što je zapisano u Bibliji.

 

Da se nepoštovanje prem Bogu i ljudima vrlo rado ukrašavaju bogobojaznošću, ne moraju da na uče tek predsednici koji se bave lažnim vestima, ali ruku polažu na čak dve Biblije kada se zaklinju pred kamerama. Ili da ljudi nemaju nikakvog poštovanja prema dostojanstvu života, kada uz poklič „Bog je veliki“ ubijaju druge. Zato Luter zdušno moli: Pomozi Bože, da tvoju reč ne koristimo uzaludno. Pomozi, da tvoje nebesko Carstvo sa svojim merilima vrednosti već sada, u ovo vreme, isceli naše pokvareno čovečanstvo drugim duhom. Pomozi Bože, da se kao i Isus usmeravamo prema tvojoj dobroj volji, da sve primimo iz tvojih ruku. Da se držimo tvoje dobrote i kada moramo da prolazimo kroz teška vremena, kao Isus na Maslinskoj gori u molitvi punoj borbe i svom poslednjem posvećenju: Ne moja, već tvoja volja, Oče. Pomozi mi, nebeski Oče, u mojoj životnoj borbi, moli Luter. Sačuvaj od lošeg. Upravljaj mojim telom i krvlju, mojim impulsima i instiktima: koji kako kod mene samog , tako i kod celog čovečanstva, idu za netrpeljivošću, egoizmom, laktanjem.

 

EG 344, 5            Tačno u sredini Luter postavlja molbu za hleb nasušni. Jer u hlebu se dodiruju nebesko carstvo i zemaljske nevolje. Ovde jasno primećujemo da se Luter moli politički. Bez mira nema hleba – pogledajmo majke u Siriji, koje ne mogu da doje svoju decu zbog gladi u opsednutim područjima. Bez „dobrog upravljanja“, kao što Luter u svom tumačenju ove molitve u katehizmu kaže, nema hleba – pogledajmo izbeglice iz Afrike, koje beže iz svojih korumpiranih zemalja. Bez kroćenja krilatice „škrtost je strava“ (na nemačkom žargonu se rimuje, nastala u novije vreme) nema hleba – pogledajmo penzionere pored kontejnera i mlade ljude koji radije u inostranstvu traže svoju zaradu, jer bogati, mafijaški bosovi, partijsko umrežavanje sve za sebe grabe i uzajamno se utvrđuju. Pošto ovde na zemlji, što se nasušnog hleba tiče, često sve beznadežno deluje, na kraju nam Hrist sam sebe daje kao hleb: a taj nebeski dar ne treba da upropastimo kroz pohlepu, nezasitost kao pakleni oganj. Već treba da u njemu osetimo puninu života.

 

EG 344, 6-9                        Na temu „Hleb za ceo svet“ se otkriva naša  krivica. A na temu „pohlepa“ naša sklonost ka iskušenjima. Da jedni prema drugima činimo nepravdu, da nam nikad nije dovoljno, sve to je ukorenjeno u izvornom zlu: našem strahu od smrti: može biti da će kraj skoro doći – a ja nisam sve iskoristio od života... Kako da umesto toga moja duša bude zadovoljna? – to je Luterovo centralno pitanje. On je prepoznao: tako što se u potpunosti prepuštam dragom Bogu. Tako što molim Hrista za ono što je i sam svog oca molio na krstu: „U tvoje ruke preporučujem duh moj – prihvati u svoje ruke našu dušu.“

 

Na kraju Luter praktični savet za svog prijatelja – frizera opoziva i kaže: Slušaj, ovo što ti pišem, samo nemoj to da recitiraš i misliš da je to molitva. Već srce može da se moli sa mnogo manje reči, tako što se zadrži na samo jednom jedninom Oče naš. Luter: „A kada naiđu tako bogate, dobre misli, ostale molitve treba ostaviti, a ovim mislima dati prostora i u tišini slušati i ni na koji načih ih ne sputavati. Jer tada propoveda sam Duh Sveti. A  jedna reč njegove propovedi je bolja od hiljada naših reči.“ Sa tim možemo samo da se saglasimo: Da, tako je. Neka tako bude i kod mene i kod tebe.

To znači: Amin.

 

Ministar Hans-Frieder Rabus