2017-10-15 Predstavljanje konfirmanada

Predstavljanje konfirmanada

Lukas 2, 41-52   

„Pa ovo je malo dsko!“, pomislio sam, kada sam prvi put posmatrao seldeću sliku: Marija sedi u klasičnoj pozi, crvena bluza, plava suknja – i širi silnu energiju. Dečaka Isusa, nagog, je savila preko kolena i zamahnula desnom rukom kako bi mu isprašila zadnjicu. Toliko pršti majčinska ljutnja na već porcvenelom turu, da je dragom dečaku Isusu čak i oreol sveca spao i skotrljao se do ćoška. A slično Božićnoj slici, tri osobe posmatraju kroz prozor ovaj, ne baš sveti, prizor. Prilično drzak slikar Maks Ernst je ovo naslikao 1926. godine. Slika se danas nalazi u Kelnu u muzeju Ludvig – veoma blizu katedrale. (Maxs Ernst: Devica Marija kori dete Isusa pred tri svedoka)  U to vreme slika je izazvala mnogo nevolja sa kardinalom. Ali umetnik je na ovaj način preživljavao i oslobađao se izuzetno strogog katoličkog vaspitanja. 

Na času za konfirmande posmatrali smo priču koja govori o Isusu bez oreola svetca. To je sasvim običan dečak od dvanaest godina – ili je možda već postao sasvim bezobrazan?

Luka 2, 41-45

Kada bi danas našli dečaka Isusa na ulicama i trgovima glavnog grada, govorili bi o „maloletniku bez pratnje“. Pitali bi: Gde su ti roditelji? A ako bi odgovorio: ne znam, onda bi se ovako zaključivalo: Da li se radi o problematičnoj porodici? Zapostavljaju li svog sina? Nije li to prvi korak ka klasičnoj “karijeri” od zapostavljanja do maloletnog delikventa? – Luka nam priča: roditelji nipošto ne dozvoljavaju da njhov dečak bude zanemaren. Naprotiv, oni se veoma brinu. Možda, kao što i danas roditelji moraju da brinu ako im se dete izgubi: da nije oteto? Da mu se nešto nije desilo? Ili, kad pomislim na ratne izbeglice: najgore je kada roditelji u svom tom haosu više ne znaju gde su im deca. To im razdire srce.

Luka 2, 46.47

Pormenimo ugao gledanja: Isus se nije obreo među malim kriminalcima ili dilerima drogom. On je u hramu. Tada je bilo tako, da je u područje hrama spadala škola. Kao ovde u Beogradu što pored džamije ima škola za učenje Kurana i obrazovni centar za imame, mesto gde se nalaze učitelji. Ili na primer u beogradskoj sinagogi se nalaze mesta gde su sveti spisi, gde može da se čita, uči i da se o tome diskutuje. Upravo u tom ćošku, roditelji nalaze Isusa: pored mudrih ljudi. Pored onih koji dobro poznaju svoju Bibliju, koji Psalme i druge delove Biblije znaju napamet. Isus hoće da uči od njih. A mali je baš bistar, misle odrasli. Kako samo postavlja pitanja! Šta sve hoće da zna! A tek kako mudro odgovara, kada kroz razgovor žele da ga navedu da sam nešto zaključi. O čemu li su sve razgovarali? Možda se sve svodi na ono jedno pitanje: Kako zapravo funkcioniše život? Kakav je život koji vredi živeti? Uopšte pitanje večne vrednosti... Za nas danas, Isus više nije učenik. Već je on Učitelj nad učiteljima. Zato:

Kada bi danas mogao Isusa da pitaš u hramu: Šta bi voleo da saznaš od njega? – (konfirmadi daju svoje odgovore)

E, sada postaje zanimljivo: Šta kažu roditelji kad pronađu Isusa?

Luka 2, 48-50

Ako bi ti bio njegov otac ili majka, šta bi mu ti rekao? – (konfirmandi odgovaraju)

Naravno: roditelji ocećaju olakšanje. Ali su i ljuti. Ceo dan pešačenja ka Nazaretu, ond ceo dan pešice nazad u Jerusalim, dve neprospavane noći, dok ga trećeg dana nisu našli. A ono što im Isus odgovara je nešto posebno: postoji mesto za njega, koje je važnije od porodice. Postoji zaštita koja je toliko snažna, da se i dvanaestogodišnjak usuđuje da pođe sopstvenim, nesigurnim putem. Postoji oslonac, odnos koji za njega ima apsolutnu prednost, iako ga roditelji zaista vole. To mesto, tu zaštitu, taj oslonac on naziva: Otac. – Njegovom ocu i majci zastaje dah, kad to čuju. Ništa ne razumeju. Živi li njihov sin u nekom drugom svetu?! Da nije zastranio?

Kapiramo li mi bolje od Marije i Josifa? Nisam baš siguran. Osećam: mladi Isus dovodi moj prirodan pogled na život i svet u pitanje. Kao da ima nešto tajanstveno da se otkrije. „Po čemu primećuješ da je Bog tvoj otac?“ pitao bi jedan od vas Isusa. Kratko smo pričali o tome da se taj drugačiji, dublji pogled na život može naučiti i vežbati. Ponekad pri tom moramo da promenimo ugao gledanja. Kao na ovoj slici sa posebno dugačkim slovima. (prikazujemo sliku) Ovo ne možemo da pročitamo tako jednostavno, da samo bacimo pogled na list. Ali ako ga držimo ukoso, razumećemo rečenicu. Tu piše BOG TE VOLI. Na tom mestu počinjemo sa učenjem na časovima za konfirmande, kako to otkriti. Biblija, Novi zavet koji ste danas dobili daje nam osnovna uputstva za taj novi pogled na život. Odrastao Isus tu promenu ugla gledanja ponekad naziva: vera. Čovek gleda dublje, nauči da gleda očima srca (Efescima 1, 18) – i zato se usuđuje na više. Odvaži se i upusti se u ljubav jer mu je božanski Otac oslonac.

 

Luka 2, 51.52

Isus ide sa roditeljima kući, to se podrazumeva. Postaje učenik/šegrt u radionici svog oca Josifa – koji mu je šef, Isus je poslušan. Njegova majka pamti sve šta je Isus rekao u hramu. Mnogo kasnije će razumeti na šta je njen sin mislio, rekavši da mora da bude kod Oca. Dobiće pogled da može da uoči da se Bog brine za nas kao dobar pastir, kao otac pun ljubavi, i da Isus želi da sve nas zarazi svojim pouzdanjem u Oca. Tako on raste, sazreva. Kao što i vi konfirmandi sada brzo rastete. A u Isusovo ime i za vas važi isto što i za mladog Isusa: Rastete na radost Bogu i ljudima!

Amin.

 

Ministar Hans-Frieder Rabus