2017-09-17 14. Ne po Danu Svetog Trojstva

Marko 1, 40-45

Bele mrlje koje ne daju mira -  poznate su nam samo na geografskim kartama, a predstavljaju neistražena područja. U atlasu mog dede, kao dete sa avanturističkom maštom, posmatrao sam te bele mrlje: u unutrašnjosti Afrike ili centralne Azije ili na Severnom i Južnom polu. Međutim, u doba GPS sistema su verovanto i poslednje bele fleke na geografskim kartama nestale.

Bele mrlje na koži – njih su se bojali. U zemljama gde ljudi imaju taman ten, na taj način se pokazivao početak bolesti od lepre/gube. Bela područja na koži postaju bezosećajna, a kasnije nastaju otvrdnuća, čvorovi, čirevi, oduzetost. Ova infektivna bolest je i veoma zarazna. Zato: „Moramo biti napolju“,je obolelima od lepre nevidljivim rukopisom pisalo na čelu. Zato su se i kuće u kojima stanuju oboleli od lepre nalazile izvan gradskih zidina. Na primer u norveškim crkvama su postojale rupe na spoljnim zidovima, da bi oboleli od lepre mogli bar da provire za vreme bogosluženja. Inače su bili isključeni iz seoske zajednice. “Guba” – bolest pri kojoj te svi napuštaju. Ostavljen si na ničijoj zemlji.

Takav čovek prilazi Isusu. Pada na kolena. Usrdno ga moli, kao što se ljudi u očjanju obraćaju doktoru: pomozite mi! Pomozite mom detetu, mom bližnjem koji se bori sa smrću! Učinite sve što možete! Zvuči li tako i molitva ovog gubavca? – Ne. On kaže Isusu nešto što mi na takav način ne bi rekli nijednom lekaru. Naime: „Ako hoćeš, možeš da me isceliš, da me očistiš od belih mrlja i čireva!“ Da li Isus to može, za njega upošte nije sporno. Bezgranična isceliteljska sila koja je u Isusu mora samo biti usmerena ka njegovoj muci, onda će ozdraviti. Ako hoćeš, možeš… Možeš Božiju silu života da usmeriš na moj mali razoren život i biću čist.

To je ganulo samog Isusa. Sažalio se, kako Luter prevodi. Što znači: Isus se zarazio. Nešto se sa njim desilo što je jednostavno prešlo sa ovog čoveka. Kao da Isus nije poznavao neophodna higijenska pravila, pruža ruku i  dodiruje bolesnog! Je li Isus sišao s uma? Za nekoliko dana i sam će dobiti bele fleke... Ali: „Hoću“, kaže on, „budi čist!“ – I gubavac se očisti.

Evangelista Marko nam to priča na početku svog Evanđelja. A na početku se postavljaju smernice. Tako i na početku same Biblije: priča o stvaranju čoveka. Ona pokazuje: Bog hoće da postoji kosmos, sunca i planete, biljke, životinje, ljudi. Bog nas hoće, priznaje nas, posvećuje se nama i svim stvorenjima. I vide da je bilo veoma dobro. Čini mi se da se Isus svesno nadovezuje na to „Da“ Božije prema svojim stvorenjima: Hoću, budi čist. Ako tebe, jadnog gubavca, moć bolesti i smrti drži u šaci – ja hoću, u Ime Božije, da te oslobodim toga. Ne dotiče te samo moja ruka. Volja je Božija da među vama nema nedodirivih! Bog, tvorac neba i zemlje, ne trpi odbacivanje, gubu. Tu smernicu Isus postavlja odmah pri svom prvom pojavljivanju. Zato i zabranjuje isceljenom da o tome naširoko priča, jer bi se moglo stvoriti mišljenje da Isus ima magičnu moć u svojim rukama. Međutim, to bi bilo premalo. Isus želi da pokaže: Ja nisam kožni lekar. Ja sam oruđe i glasnik Božiji. Kroz moju ispruženu ruku te je dodirnula njegova stvoriteljska sila i iscelila te. To je bilo Božije milosrđe, koje se prenelo na tebe kao munja i  iscelilo tvoje izmučeno telo i učinilo ga lepim -  kao što je prvi čovek bio zdrav i lep. Zato: ako ti se Bog tako približi, onda vlada sveti strah Božiji, a ne užurbano trubljenje okolo! – I naravno da to ne uspeva. Ko još može da izdrži tu Božiju blizinu...? Isceljeni svima priča o tome, a Isus stiče glas da je magičan čudotvorac.

Na svu sreću, ja namam bele mrlje na koži! Ali imam nekoliko crnih mrlja. Mrlje na prsluku i mrlje na duši. Nisam čovek koji je potpuno čist. Grešnik sam, koji uvek iznova greši zato što hoće da živi. Da li sam zaražen jednom od nadašnjih duševnih bolesti: npr. nezasitost i pohlepa, zbog koje ljudi iskorišćavaju prirodu i doprinose klimatskim promenama. Ili je kod mene prisutno nešto sasvim suprotno, individualno, na primer da o drugima loše govorim, a svoje mrlje, svoje slepilo poričem? Ili su to možda moji laktovi u pitanju ili moje smicalice kojima se probijam? Da li moj kukavičluk, pa ćutim tamo gde bi trebao da govorim i da se bunim kada  ogovarači loše pričaju o drugima... – primećujem: pranje, opravdavanje, poricanje, ulepšavanje – to ovde ne pomaže. To mi ne pomaže da izađem iz jarma grešnika. A gubavac mi je primer: on ne može da učini ništa više, do da dođe do Isusa sa svim svojim mrljama i da ga zamoli: Ako hoćeš, možeš da me sasvim očistiš! Pogledaj me, Isuse. Vidi moju dušu, kako je razjeda strah i žudnja za životom. Kako mi ne uspeva da volim, već uvek iznova pobeđuje moj ego. – Tako, želim da naučim da bez fasade stanem pred Isusove oči. Hoću da čekam dok me ne dotakne svojom neshvatljivom prisutnošću, i da se držim njegovog obećanja koje važi upravo za mene, grešnika: Hoću, budi čist!

Amin

 

Ministar Hans-Frieder Rabus