2017-04-16 Vaskrs

Matej 28, 1-10

Gospodi bi to baš odgovoaralo - da se sa smrću sve završava! Na osnovu toga oni izgrađuju svoju moć, gospoda diktatori: da njihovi protivnici, zagovornici slobode i ljudskih prava jednostavno nestanu u zatvorima i mučilištima, da im zapuše usta ili čak da ih neprimetno ubiju. Ova gospoda hoće da uplaše istomišljenike: sloboda i ljudska prava ne smeju da imaju svoj glas na ovoj zemlji. Gospodi diktatorima su postali opasni. – Gospodi teroristima bi to baš odgovaralo, da se smrću sve završava: da religijom kamuflirana želja za ubistvom kojim bi navodne nevernike poslali u pakao, koji ceo zapad šokira i zgražava, a tim ubistvom navodno sebi obezbeđuju ulaznicu za raj. – To bi tako odgovaralo gospodinu prvosvešteniku i rimskom namesniku Pilatu, da su se smrću ovog lutajućeg propovednika Isusa mogle izbrisati sve njegove ideje. Te opasne ideje, da je Bog na strani malih i potlačenih. Da žene imaju pravo glasa po pitanju religije i politike. Da Bog daruje ljubav bez zasluge, upravo grešnicima. Da vladavina sile i novca nije večna.

No, „nastade veliki zemljotres“. Upravo tamo gde se mislilo: veliki kamen će mrtvog zauvek zadržati. Tamo gde su hteli da se oslone: da svaka nepravda na kraju padne u zaborav, samo moraš dovoljno dugo da osporavaš i da stvar držiš poklopljenu ako ljudi protestvuju. – Ma, kakvi! Anđeo Gospodnji se baš sa neba spustio. Dolazi iz drugog Božijeg sveta, pomeri na tone težak grobni kamen, sedne na njega kao simbol: metod „da sve pada u zaborav“ je odslužio svoje, gospodo! Nije ni čudo što su čuvari pali u nesvest od šoka. Ako ni smt više nije sigurna, ako ljudi u sili Hristovoj više ne moraju da se plaše smrti – čime onda da pretimo? Čime da uspostavljamo vlast, da plašimo ljude i nametnemo svoju vlast?

„Ne bojte se“, kaže anđeo ženama koje su ostale bez reči. I sažima u reč ono o čemu se radi kod neshvatljivog, što nazivamo „vakrsnuće iz mrtvih“. Tražite raspoetoga sa tragovima mučenja, nastavlja anđeo. Možda hoćete da ga poslednji put pomažete miomirisima, da se strašni miris propadanja bar na neko vreme nadjača mirisom života. – Sada je to uzaludan trud ljubavi. Ne osvrćite es u nazad, šta je bilo. Isus je otišao dalje. Smrt nije mogla da ga zadrži. Sila Božija ga je vaskrsla za večnu budućnost. Isus ide ispred. Hoćete li da ga sledite? Poziva anđeo. U pokretu, u sledbeništvu, u odlasku od sila koje vas vezuju za grob i tugu, tako što odete, videćete vaskrslog!

Videti ga, voljenog Isusa, neizrecivo voljenog videti, - to pali. Žene, duboko povređene duše, ostavljaju grob za sobom. „Sa strahom i velikom radošću“. Oklevajući i sa puno očekivanja. Sećanje na krst i patnju je slika groba sama po sebi – a istovremeno privučene silom koju ne mogu ni da zamisle. Koliko je milostivo da im je već pri prvim koracima poklonjena slika Isusa. Vaskrsli im se objavljuje – novo, neodoljivo iskustvo! Ponovo to „ne bojte se“. To postaje kao glavna melodija Vaskrsa. Gospodar svih gospodara, smrt je svoje odslužila. Ona još može da nas plaši kao stvorenja, ali da nam zarobi duše i da nas ubaci u kolosek beznadežnosti kroz strah i teror? To više neće moći! Gospoda moćnici i secikese, kao i gospoda diktatori i teroristi, a pogotovo najviši gospodar smrt je završio svoje. Odlazi u prazno ta sila. Izbegli smo je, ako se pokrenemo kao ove žene. Vaskrsli privlači i poziva svojim „Ne bojte se. Tamo ćete me videti“.

Tako i ja želim da obratim pažnju na to gde u životu meni Vaskrsli kaže: Pokreni se i idi. Pođi dalje. Pođi preko ka novim horizontima. Dozvoli da izađeš iz smrtne sigurnosti svojih iskustava: tamo gde moćnici čine ono što im je volja, gde bespomoćni često moraju da se plaše za život. I gde ne postoji šansa, da se to u našem svetu ikad promeni. Želim da obratim pžanju, gde u životu za mene važi: Pođi u rizik. Vaskrsli te privlači. To ti daje hrabrost, da otvoriš usta protiv gospodara. To ti daje srce, da svoju zemlju, svoj grad otovriš za strance u nevolji. Vaskrsli koji ide ispred je kao nevidljivi magnet: on privlači, ne ostavlja naš svet ni moj život po starom. Vaskrs čini nešto sa mojim životnim osećanjem. Pokazuje mi neki drugi horizont. Prošlost, sile mog porekla, rane krvave istorije naših naroda više nemaju reč. Nijedna greška, krivica, više ne može da mi pokvari budućnost. Ne, Gospod je vaskrsao! Zato svaki dan živimo kao da smo na putu, vaskršnjem privučeni od Hrista. Kao kod jednog monaha u manastiru, kome je gost prišao i zamolio ga za prenoćište. Kada je video oskudnu ćeliju, pitao je: „Gde vam je nameštaj?“ – „A gde je Vaš?“ , uzvratio je monah. „Pa ja sam na proputovanju“, odgovori neznanac. „I ja sam“, odgovori monah. Na proputovanju, svi mi. Jer Vaskrsli zove: Dođite, ja idem napred. Pokrenite se iz svojih navika i sigurnosti. Ostavite za sobom inventar svojih iskustava, strahova i rana. Tako ćete me videti. Amin.