Dan reformacije

 

Rimljanima 10, 5-10

 

Zašto je Luter preveo Bibliju

Kada bih ja bio zatvoren u četri zida i iznenada imao mnogo vremena i to bez dometa za „pametni“ telefon, šta bih radio? Dosađivao se, čitao, učio da igram šah, postao depresivan? Martin Luter je došao na drugačiju ideju, kada se u rano leto 1521. iznenada povukao: tajno organizovan napad u Tirinškoj šumi, od strane njegovog kneza da bi ga zaštitio od progonstva. U tvrđavi u blizini Ajsenaha, Luter je bio sakriven više meseci. Morao je da pusti da mu poraste brada i obrijani deo na glavi kako su inače nosili sveštenici onog vremena kao. Obraćali su mu se kao „plemiću Jorgu“ – kao strancu plemićkog porekla.

Šta bih ja radio da izdržim tu usamljenost? Luter je dobio životnu ideju: Kao omamljen, za 11 sedmica preveo je Novi zavet. I to ne onako kako je u to vreme bilo uobičajeno, iz Biblije na latinskom, već je prevodio sa izvornog jezika, sa grčkog Novog zaveta koji je Erasumus von Roterdam šest godina ranije izdao kao knjigu, a Luter uspeo da nabavi jedan primerak.

Ne znam da li je on to ranije planirao. Više verujem da je Luter došao na tu ideju jer je video koliko su ljudi čeznuli za rečju. Njegov put do Narodne skupšitne u Vormsu, ličio je na pobedničku povorku: u svakom većem mestu kroz koje je prolazio, morao je da propoveda, da ljudima objavi dobru vest. Ljudi su upijali reči sa njegovih usana. Izgleda da su ljudi osećali: toliko je oslobađajuće, to što ovaj monah govori o Božijoj ljubavi, to pruža utehu i veseli srce! Luter primećuje šta evanđelje čini sa ljudima, kada zaista dopre do njih. Stoga želi da se pobrine da se to pouzdano omogući. Da reč Božija ima direktan pristup ljudima, a ne da bude skrivena crkvenim ceremonijama, otpusnim listama, tajnim latinskim jezikom liturgije. Govoreći današnjim tekstom propovedi: ne mora se čvoek uzneti na nebo ili se spustiti u neznane dubine, ako traži Boga. Ne, „reč ti je blizu, u tvojim ustima i u tvom srcu“(stih 8). To je Lutera teralo da deluje.

Ovim smo pomenuli dva od tri razloga i cilja, koji Lutera nisu napuštali na tom životnom projektu: da prevede Bibliju. Naime: vratiti se izvoru. I: vratiti se ljudima. Septembra 1522. izašao je iz štampe Novi zavet, i odmah bio rasprodat, tako da je u decembru ponovo štampan. Doštampavanje se ponavljano do 1534. dok nije prevedena cela Biblija. Njegov prijatelj Filip Melanhton i ceo jedan tim su pomagali Luteru. Pri tom su se svi držali cilja:

Vratiti se izvoru. To je bio poziv humanizma. Najbolje je da pogledaš najranije zapise, ako hoćeš da znaš kako je izvorno glasilo. Dakle, što se Novog zaveta tiče, grčke zapise, a za Stari zavet hebrejske. U to vreme je bio period pravih otkrića antičkih spisa. Jer kada su Turci osvojili Konstantinopolj i razbili Vizantijsko carstvo, mnogi visoko obrazovani ljudi su pobegli na zapad i poneli svoje knjige. To je nauci dalo veliki podsticaj. “Vratiti se izvoru” nije značilo „slepo verovanje“. Luter je imao poverenja u ljude: ako se budu podu

avali u čitanju i razumevanju, opismeni

e se i u svojoj veri. Onda više ne

e zavisiti od crkvenih autoriteta. Ne žele da budu zavarani. „Reč ti je blizu“ – Luter je ovo uzimao za ozbiljno. Dolazi kao pisana reč Biblije iz velike vremenske distance, a kao pročitana, izgovorena, propovedana reč postaje bliska, sadašnja. Postaje sila koja pokreće srce. Sa Luterom se i danas čvrsto držimo: hrišćanska crkva mora da se vrati izvorima svog Svetog pisma. Da bi je ispravno razumeli, pitanja, sumnje, kritika radi istine nikada ne smeju biti zabranjeni, iako se radi o Svetinji. Reč Božija mora da bude primljena u srce pojedinca bez ikakvih predrasuda. Ne radi se o tome da on poslušno mora da „proguta“ šta mu se servira.

Vratiti se ljudima - Luter nije preuzeo od drugih, već je njegova izvorna ljubav prema ljudima bila silna moć u govorništvu. I pre njega su postojali prevodi Biblije na nemački. No, oni su koristili komplikovano izražavanje, jer su nemačkim rečima hteli da oponašaju prefinjeni latinksi jezik. Luter je pri prevođenju hteo da sledi drugo merilo vrednosti. On želi da piše onako kao što ljudi govore. On je to ovako izrazio: „Treba pitati majku u kući, decu na ulici, jednostavnog čoveka na pijaci i gledati im u usta kako govore, pa po tome prevoditi. Tako će razumeti i primetiti da se sa njima govori nemački.” Reč Božija hoće da se vrati ljudima. Kroz Bibliju. Kroz razumljivu propoved. Kroz pesme na nemačkom, koje je pisao Luter – a pri tom često prenosio stare latinske melodije. Kroz ponavljanje u sebi i meditaciju o Biblijskoj reči koja je izgvorena. „Sveto Pismo moraš da žvaćeš i trljaš (među prstima) kao začin ili lekovitu biljku“, rekao je Luter: onda se oslobađa miris. Onda nedokučiva sveta Reč Božija dopre do tebe, a često ne može da se „razume“ umom. Ali želi da se ukoreni u tebi i da te ispuni Božijom aromom. „Reč ti je blizu, dolazi sve bliže, sve do dna tvoga srca.“ Luter je to iskusio, kada je razmišljao o poslanici Rimljanima i tumačio pravednost Božiju, koja ga je toliko plašila – ali koja ga je i oslobodila. Reč, sasvim blizu – tebi, meni.

A treće merilo vrednosti, treći cilj? Za Lutera je to važilo ceo njegov život: Vratiti se Hristu. Jer “ako, dakle, svojim ustima priznaješ da je Isus Gospod i srcem veruješ da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen”, - prevodi Luter Pavla. U Hristu je reformator mogao da vidi Boga. U Hristu je razlog za unutrašnje oslobođenje od straha i greha, koje je Luter doživeo. Hrist mu je meriolo za prevođenje i tumačenje Biblije. Očaravajućom slobodom Luter ovim merilom vrednosti menja redosled knjiga u Novom zavetu – do danas je Jakovljeva poslanica u Luterovim prevodima Biblije više pri kraju Testamenta nego u tradicionalnim povezima. Njegova kritika ove poslanice je u tome da nedovoljno osvetljava oslobađajući Duh Hristov, već prikazuje zakonodavni moral. „Ono što ne uči Hristos, to nije apostolsko, čak iako to učenje dolazi od Petra ili Pavla. I obrnuto: ono što propoveda (Gospod) Hristos, to je apostolsko, iako to čine Juda, Anna, Pilat ili Irod.” – Luter se sasvim predao i u zagrljaj bacio Hristu. Ta veza mu je donela neverovatnu slobodu – i učinila ga oruđem Reči Božije, do dan danas.

Amin