Judika, 22. mart 2015.

Marko 10, 35-45

Tada mu priđoše Jakov i Jovan, Zevedejevi sinovi.  „Učitelju“, rekoše, „hoćemo da učiniš za nas ono što ćemo te zamoliti“. A on ih upita : „Šta hoćete da učinim za vas?“ „Daj da jedan od nas u tvojoj slavi sedi tebi zdesna, a drugi sleva.“, odogovoriše oni. “Ne znate šta tražite, “ reče im Isus, “Možete li da pijete iz čaše iz koje ja pijem ili da se krstite krštenjem kojim se ja krštavam?” A oni rekoše: “Možemo”. Isus onda reče: “Pićete iz čaše iz koje ja pijem i bićete kršteni krštenjem kojim se ja krštavam. Ali  nije moje da određujem ko će sedeti sa moje desne ili leve strane. Ta mesta pripadaju onima za koje su pripremnljena.”

Kad su to čula ostala desetorica, počeše da se ljute na Jakova i Jovana. Tada ih Isus pozva k sebi, pa im reče: “Znate da oni koji se smatraju vladarima naroda, gospodare njima, a velikaši ih drže pod vlašću. Ali, neka među vama ne bude tako. Nego, ko hoće da bude prvi među vama, neka svima bude sluga. Jer, ni Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.”

 

 

Karte sa rezervisanim mestima su zaista nešto veoma komforno. To sam primetio pri nedavnoj poseti pozorištu. Da bih popravio svoje znanje srpskog jezika, dve sedmice unapred kupio sam kartu za pozorišnu predstavu u JDP-u. Nadao sam se pošto sam već tu komediju znao na nemačkom, da ću nešto razumeti. Došavši na predstavu bio sam iznenađen: red za karte pred početak predstave. Sala je bila popunjena do poslednjeg mesta. Da, rezervacija mesta je nešto veoma fino, pruža vam mir.

Ova dva učenika mole Isusa za nešto, nešto slično duhovnim rezrevacijama. Oni žele da sede levo i desno do Isusa, kada on bude otvorio svečanu trpezu kao Kralj u carstvu Božijem. Mi se tome podsmevamo, mislimo da je to detinjasto? – Međutim, takve ideje nisu baš daleko ni od istorije naše crkve. Sve do samog  20. veka sedišta u prvim redovima nemačkih crkava su bila izdata. Pločica sa imenom je ukazivala na vlasnika mesta u crkvenoj klupi. Naravno da su ugledni ljudi iz sela sedeli napred, jer su bili u mogućnosti da sebi priušte najbolja mesta. Tamnu stranu duhovnog načina ramišljanja o rezervisanim mestima, takođe znamo: Dugi niz stoleća uopšte se nije podrazumevalo da se i samoubica može sahraniti u okviru crkvenog groblja. Njegovo mesto bilo je van svih. – U suštini za reformaciju je bio dovoljan samo jedan razlog: crkva se navikla da ljudima izdaje rezervacije za mesto u nebu. Čak je to činila i za novac: indulgencija. Najbolja mesta u carstvu Božijem moraju da se osiguraju i da se nešto po tom pitanju učini. ...

„Ne znate šta molite“ – Odmahujući glavom, Isus prekida navaljivanje učenika, da budu sasvim blizu Isusa i da sebi osiguraju počasna mesta.  „Zar zaista želite da vaša ovozemaljska merila vrednosti produžite sve do nebesa?“, navodi ih na razmišljanje. Da i tamo treba da važi: ko ima dobre veze, nešto će i postići. A ko šefa ne poznaje lično, nema tako dobre šanse da dobije nešto od večnog spasenja. – No, moraću malo da ispravim te vaše želje za duhovnim rezervacijama, možda misli Isus kada ih pita: „Možete li piti iz pehara – hoćete li izdržati krštenje  korz koje ja moram da prođem?“ – Drugačije nego ovim učenicima, meni odgovor zastaje kao kost u grlu. Jer ja znam, za razliku od njih: u peharu ne svetluca samo svadbeno vino iz Kane, već je to i gorki pehar iz Getsemanskog vrta, gorko sirće sa Golgote, koje Isus uopšte ne želi da pije, a ipak mora. A krštenje nije samo Jovanovo krštenje u Jordanu, gde golub donosi božansku poruku: Ti si moj ljubljeni Sin. Ovde se misli na poplave smrti, koja predstavlja vodu u krstionici u koju se Isus uranja, da bi ga ona potopila.

Blizu mene znači: Sasvim kraj mene. Na taj način majstor radi s puno ljubavi na detinjim željama za veličinom njegova dva učenika. Blizu Isusa, ne samo kada se smeju, već i u plaču. Sasvim kraj Isusa – znate li, šta time molite? On to ne pita samo njih dvojcu, već pita i mene i tebe. Pita nas u sred naše čežnje, da nas izgradi, uteši, zaštiti i zagreje nam dušu, ako verujemo u Isusa i želimo da ga sledimo. To sigurno nije ništa nepravedno. Već je u skladu sa njegovim rečima: Dođite k meni, svi koji ste natovareni i umorni. Blizu Isusa ne znači samo: hoću počasno mesto kraj njega. Već, meni je to potrebno, da me zagrli svojom rukom i da me osnaži svojom ljubavlju.  – Ta ljubav ima veliku cenu, prikazuje nam Isus kroz svoj odgovor. A može biti da će doći vremena kada će i vas hrišćane mnogo koštati da mi uzvratite ljubav i da ostanete uz mene. Jer ljubav, za koju Isus živi i umire, je davanje i primanje. A učiti put ljubavi po njegovim stopama može značiti i zajedno sa Isusom osetiti otpor ljudi na vlasti i ljudi koji su protivnici mira u svetu oko nas.

„Blizu mene znači: sasvim kraj mene“, - s puno ljubavi radi Isus na željama duše ove dvojce. A sada mora u to da uključi i ostalu desetoricu. Jer oni protestvuju, ako dvojca iz tima uzmu najblji deo kolača i žele da ih za sebe rezrvišu u večnosti. „Znate da koji se smatraju vladarima naroda, godpodare njima.“ Znate, ko se ovde na Balkanu izborio za mesto u parlamentu on svojim partijskim drugovima dodeljuje odlične pozicije, za koje običan čovek iz grada plaća ceh. Znate,da ko se oslanja na svog „velikog brata“ ratnog komandanta, u istočnoj Ukrajini, njemu je svejedno što ljudi pate. Ko želi moć – sve joj podređuje.  Znate da ko na berzi sve skupo prokocka, proglasi svoju banku za „sistemski bitnu“ i ostavi da narod koji uredno plaća porez, snosi posledice neodgovorne finansijske politike.  Znate da.... – da, znamo, šta se dešava. Nažalost ništa se nije promenilo od onda.

„Ali neka među vama ne bude tako“ – Jednom silnom rečju Isus prekida neprekidni krug, kada ljudi prvo sami sebe veličaju u odnosu na druge – dok se ne okrene točak serće sa populističkim parolama i odogovarajućim uspesima na izborima. Isus pokazuje put ka pravoj veličini: Služiti, tako on naziva taj put. Služiti umesto vladati. Pomoći drugima da dođu do dobrih pozicija umesto da lično tražimo rezervisano mesto.  Tako pokušavamo mi u crkvi da živimo. Mnogi ljudi se kao dobrovoljci angažuju za druge: bogosluženja, socijalni rad, posete. Da, neki crkveni pozivi nose naziv iz Novog zaveta u vezi sa rečju služiti: Đakon – dijakon- služitelj. Isus ne želi nikakvu drugačiju crkvu, osim crkve koja služi, to ovde učimo.

„Sin čovečiji je došao, da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.“  Na taj način Isus pomera temu „rezervacije“ i „biti na vrhu“ u jedan neočekivani horizont: predviđanje svog raspeća. Pomoćnik – niti može niti će sebi pomoći, već će svoj život izgubiti u mukama. Nevin strada. Nezasluženo, doživljava takav kraj. No, sada se priča ponavlja: neka druga dvojca su na mestu sa njegove leve i desne strane. Raspeti sa njim. Teški razbojnici. Teroristi. Van svih očekivanja za celu večnost – jedan od dvojce se usuđuje, želi još bliže ka ovom čudnom paćeniku. „Seti me se kad budeš u svom carstvu“, moli. A Isus prihvata njegovu ugaslu dušu: Dođi sa mnom, danas – u Raj. – I bez rezervacije može da uđe, bez zasluga. Jer ga Isus suži. U posvećenosti koja pleni, koju ni smrt ne može da zaustavi. Amin.

 

Hans-Frieder Rabus